ВРАТИЋУ СЕ ЈЕДНОМ МИРОМ ИЛИ МАЧЕМ
КРАЈИНО МОЈА ЗА ТОБОМ ПЛАЧЕМ
Најзападнија србска земља простире се на 17028 квадратних километара, од падина Фруpшке Горе у Западном Срему, Дунава уз Барању, преко дела источне славонске равни и дела Западне Славоније, све до планинских предела Кордуна, Баније, Лике и кршне Северне Далмације. Према подацима из 1993. године, у РСК је живело 435 595 становника, а након злочиначке агресије Републке Хрватске на простору Крајине остало је мање од 2000, углавном старих људи.
Државност Републике Србске Крајине проглашена је на празник Св. Николе Чудотворца, 19. децембра 1991. године и трајала је до окупације од стране хрватских агресора 1995. године. Агресију су, координисаним злочиначким акцијама, спровеле хрватска војска и амерички специјалаци, који су акције припремали и тим акцијама руководили.
Територија Републике Србске Крајине је била настањена већински србским живљем, који је на тим просторима живео вековима. Доказ за то су православни србски манастири по Далмацији: Крка (XIV век), Крупа (XIV век), Драговић (XIV век), Света Лазарица (XIX век), као и манастири Ораховица (XV век) и Лепавина (XVI век) у Славонији. Историографски извори бележе православне црквене локалитете на овим просторима још 1317. године и раније.
Највећа насељавања на територију Крајине десила су након окупације Србије од стране Турака 1459. године и падом србске Босне 1499. године. То је за Србе било време када су, по речима народног песника: ''живи завидели мртвима''.
Републику Србску Крајину задесила је већа трагедија, која је довела до потпуне окупације Крајине. Наиме, у зору 4. августа 1995. хрватске снаге напале су западне делове Крајине: Кордун, Банију, Лику и Северну Далмацију. Пре акције хрватски председник Фрањо Туђман дао је нарађење својим генералима: ''затворите им сва врата па их онда уништите''.
На Крајину је кренуло 138 500 хрватских војника и полицајаца. Заједно са муслиманским снагама било их је преко 200 000, а србских бранитеља тек 30 000. У уништавању свега што је србско учествовало је 700 тенкова и оклопних транспортера. Колону избеглица, жена, стараца и деце бомбардовало је 47 авиона и хеликоптера. хрвати у Јасеновцу убијају беспомоћну српску нејач. Убијено је 1205 србских цивила, међу којима су 522 жене. Убијено је најмање дванаестеро деце. Све што су крајишки Срби стварали претходних векова отишло је у неповрат за само пар дана. Са својих вековних огњишта истерано је 280 000 крајишких Срба а за њима је спаљено преко 40 000 кућа. Цео овај злочиначки подухват прошао је са благословом ''кршћанске'' Европе.
Напоменимо само још једном да су целу акцију припремали и њоме руководили амерички официри. Постоје подаци о њиховој бази за сателитско надгледање на једном хрватском острву. Најчистији србски етнички простор у бившој СФРЈ, омеђен Динаром, Мањачом и Петровом Гором, за само неколико дана очишћен је од србског живља.
КРАЈИНО МОЈА ЗА ТОБОМ ПЛАЧЕМ
Најзападнија србска земља простире се на 17028 квадратних километара, од падина Фруpшке Горе у Западном Срему, Дунава уз Барању, преко дела источне славонске равни и дела Западне Славоније, све до планинских предела Кордуна, Баније, Лике и кршне Северне Далмације. Према подацима из 1993. године, у РСК је живело 435 595 становника, а након злочиначке агресије Републке Хрватске на простору Крајине остало је мање од 2000, углавном старих људи.
Државност Републике Србске Крајине проглашена је на празник Св. Николе Чудотворца, 19. децембра 1991. године и трајала је до окупације од стране хрватских агресора 1995. године. Агресију су, координисаним злочиначким акцијама, спровеле хрватска војска и амерички специјалаци, који су акције припремали и тим акцијама руководили.
Територија Републике Србске Крајине је била настањена већински србским живљем, који је на тим просторима живео вековима. Доказ за то су православни србски манастири по Далмацији: Крка (XIV век), Крупа (XIV век), Драговић (XIV век), Света Лазарица (XIX век), као и манастири Ораховица (XV век) и Лепавина (XVI век) у Славонији. Историографски извори бележе православне црквене локалитете на овим просторима још 1317. године и раније.
Највећа насељавања на територију Крајине десила су након окупације Србије од стране Турака 1459. године и падом србске Босне 1499. године. То је за Србе било време када су, по речима народног песника: ''живи завидели мртвима''.
Републику Србску Крајину задесила је већа трагедија, која је довела до потпуне окупације Крајине. Наиме, у зору 4. августа 1995. хрватске снаге напале су западне делове Крајине: Кордун, Банију, Лику и Северну Далмацију. Пре акције хрватски председник Фрањо Туђман дао је нарађење својим генералима: ''затворите им сва врата па их онда уништите''.
На Крајину је кренуло 138 500 хрватских војника и полицајаца. Заједно са муслиманским снагама било их је преко 200 000, а србских бранитеља тек 30 000. У уништавању свега што је србско учествовало је 700 тенкова и оклопних транспортера. Колону избеглица, жена, стараца и деце бомбардовало је 47 авиона и хеликоптера. хрвати у Јасеновцу убијају беспомоћну српску нејач. Убијено је 1205 србских цивила, међу којима су 522 жене. Убијено је најмање дванаестеро деце. Све што су крајишки Срби стварали претходних векова отишло је у неповрат за само пар дана. Са својих вековних огњишта истерано је 280 000 крајишких Срба а за њима је спаљено преко 40 000 кућа. Цео овај злочиначки подухват прошао је са благословом ''кршћанске'' Европе.
Напоменимо само још једном да су целу акцију припремали и њоме руководили амерички официри. Постоје подаци о њиховој бази за сателитско надгледање на једном хрватском острву. Најчистији србски етнички простор у бившој СФРЈ, омеђен Динаром, Мањачом и Петровом Гором, за само неколико дана очишћен је од србског живља.
Нема коментара:
Постави коментар