Мајица ''СВЕСРБИЈА''

Мајица СВЕСРБИЈА!!!
Тираж 30комада
величине: м,л,хл,2хл,3хл
достава широм СвеСрбадије 

цена 1300+птт

 

ЈА ЋУ ЛЕТЕТИ КА РАЈУ , НЕ КА ПАКЛУ, И ВИДЕТИ БАР МИЛИОН СРБА КОЈИ МИ ЗАХВАЉУЈУ ЈЕР ИХ ЈЕ У ЖИВОТУ ОСТАВИЛА МОЈА ''ИЗДАЈА''.
Раширено је комунистичко мишљење о Недићу као немачком колаборанту. Међутим, још 1939. године Недић је написао један чланак против Немачке, који је носио наслов: "Нови drag nach osten". Поменути чланак послао је уреднику "Ратника" (војног листа), ђенералу Шкекићу. Прочитавши га, Шкекић није смео да га објави, већ је за објављивање тражио одобрење министра иностраних послова Цинцар-Марковића. Овај је забранио објављивање Недићевог чланка.
После италијанског напада на Грчку Недић је од кнеза Павла захтевао да га пошаљу за команданта Треће армије, па да он, Недић, како је рекао кнезу Павлу, "натера прво Италијане у Јадранско море, а потом да се окрене против Немаца, и под борбом да се повуче у Грчку".
Ни кнез Павле ни југословенска влада нису се сложили са Недићевим предлогом, већ су га сменили са положаја министра војске и морнарице и одредили га за члана ратног савета. Немачка штампа неколико дана на насловним странама писала о Недићевој смени, истичући у написима да је "великосрбин" и "српски шовиниста".
Најзад, по капитулацији југословенске војске, Немци су пронашли Недића у стану и захтевали од њега да не напушта стан до даљег. Тиме је стављен у кућни притвор. Петог јуна 1941. године, у смедеревској експлозији, поред многих других жртава, погинули су син јединац, снаја и унук ђенерала Милана Недића. Сахрана Недићевог сина, снаје, и унука обављена је на Новом гробљу. Немци Недићу нису дозволили чак ни да присуствује сахрани. Тек увече, кад се смркло, у пратњи два гестаповца, Недић је одвезен на гробље, да из даљине види гробове својих најмилијих. Није му дозвољено ни да изађе из аутомобила.
НЕДИЋ СЕ ПРИМА ДУЖНОСТИ ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ
После тромесечног рада, Комесарска управа поднела је оставку 19. августа 1941. године. Разлог за подношење оставке био је што су Немци издали проглас да ће за сваког убијеног Немца да стрељају 100 Срба, а за сваког рањеног 50.
Следећих десет дана, до 29. августа српски народ био је обезглављен. Недићу је нуђено да образује Владу, што је он два пута одбијао Када га је ђенерал Данкелман по трећи пут позвао, показао је Недићу карту Србије испресецану црвеним линијама: крвавим крстом који су Немци ставили над српским народом.
На карти, цела источна Србија, са сливом Западне Мораве и Велике Мораве имала је бити окупирана од бугарских трупа. Косово са Топлицом и Куршумлијом имало је бити поседнуто Арнаутима. Мађарске трупе су имале да заузму непосредну околину Београда до Смедерева с једне стране и до Забрежја са друге, као и целу Шумадију. Хрвати су требало да окупирају Мачву, Подриње и Посавину до Колубаре. Београд је био затворен круг, у коме ће сву власт вршити Немци.
Видевши свршен чин још горе окупације која прети српском народу, Недић је узнемирено уздахнуо и рекао немачком команданту да му остави 48 сати за размишљање.
Када је изашао на улицу, Недић је на сав глас рекао:
"Умрећеш Милане Недићу, умрећеш и десет пута ако треба, али ћеш бар дати свој живот за спас свога народа"!
Недић је немачком генералу дао следеће услове:
- српска влада да управља са свим пословима на територији Србије;
- да се организује жандармерија од 10.000 жандарма;
- народне јединице до 30.000 људи;
- да се престане са убијањем Срба од стране Хрвата, Мађара Арнаута и Бугара.
Немачки командант привидно је прихватио све Недићеве захтеве.
По доласку на власт, ђенерал Недић се одмах прихватио посла смештања српских избеглица које су бежале пред усташама, као и Словенаца оје су прогнали Немци.
Поред Недића, видну улогу у смештању избеглица имали су Тома Максимовић и др Зец. Сву тројицу комунисти су, одмах по доласку на власт, убили. Недић се стално борио са немачким командантом против монструозне формуле "сто за једнога". После стрељања у Крагујевцу и Краљеву хтео је да поднесе оставку. Једном приликом, немачки ђенерал Вем је тражио од Недића да поднесе оставку, како би могао несметано да изврши стрељање Срба ради одмазде, и то - 50.000 људи из самог Београда, а у Мачви све мушкарце преко 15 година старости. Недићев одговор био је:
"Ако сте већ решили да стрељате, онда прво стрељајте мене и моје сараднике, па тек онда остале". Недић је стално код немачких команданата протестовао због хрватских зверстава према Србима. Од августа 1941. све до 6. септембра 1944. Недић се борио за ваку српску главу. Недићеви оружани одреди "Српска државна стража" и "Гранична стража" неуморно су се борили против комуниста.
Сви припадници Недићевих одреда били су верни обавештајци четницима Драже Михаиловића, помажући их оружјем и муницијом, у границама својих моћи.
МУЧЕНИЧКА СМРТ
Недић је Србију напустио 6. септембра 1944. године. Дошао је у Аустрију, и са својим најближим сарадницима сместио се у хотел "Пост", у Салцбургу. Тек крајем 1945. године Титовој Озни је успело да Недића пронађе и да од америчких војних власти затражи његово изручење.
Двадесет првог децембра 1945. године америчке власти су предале ђенерала Недића Озни, која га је пребацила у Београд. Од 25. децембра до 6. фебруара Недић је свакодневно саслушаван, али његова крвица није могла да се установи. Због тога су га, 6. фебруара 1946. године, у 8 сати и 30 минута, изјутра, органи Озне бацили кроз прозор са трећег спрата, на цемент, у двориште истражног затвора у улици Кнегиње Љубице. У јавност су пустили лажну вест да је Недић, (старац од 69 година), кроз прозоре (са густим гвозденим шипкама и жичаним решеткама), сам искочио, и извршио самоубиство.
Недић се прихватио незахвалног посла да би спасао српски народ од биолошког истребљења. Био је роб на власти. Волео је српски народ и за њега се свесно жртвовао.