За ту праву и вечну отаџбину ми се
припремамо у земаљској отаџбини. Земаљска отаџбина није само земља која
нас телесно храни, нити само оквир државе, у којој се узајамно помажемо
или сносимо. Нити је то само наша земља, него и земља отаца наших, због
чега се и назива отаџбином. Још увек над њом бдију и на њу упливишу
својим духом и својим молитвама. У отаџбину спадају и гробови њихови,
кости и крв, и сузе њихове. Још у отаџбину спадају ћивоти оних који се
јавно посветише и у кратки наш календар уписани бише као и прах оних
који не уђоше у кратки црквени календар али уђоше у неисцрпни и увек још
непопуњени вечити, небесни календар. И њихове задужбине, цркве и
манастири, и све светиње свих народних поколења из прошлости. Још у
отаџбину спадају и идеали истине и правде отаца наших, и гесла њихова од
којих је најсјајније и најзвучније: За крст часни и слободу златну .Па у
појам отаџбине спадају и борбе за те високе идеале, помоћу којих се
формирао карактер народни и сачинила сва величанствена драма наше
народне историје. И борбе, и страдања, и "љуте битке, муке свакојаке", и
победе и порази, и крици и јауци, и песме и молитве, и жртве, и тамјан,
и восак, и уздисања покајника и трпљења праведника — све то, и још
много сличнога, испуњава појам отаџбине.
Нема коментара:
Постави коментар