Одбрани Европу

Српски народ је вековима бранио Европу од исламизације. Као што се 1389. Европа бранила на Косову, тако је и протеклих деценија српски народ био први на бранику одбране Европе и Србије од ислама. На крају 20-ог века у два наврата је бранио нашу цивилизацију од исламских хорди. Данас је Европа у великој опасности од најезде ислама, већој и од оне када је Отоманска Империја претила да угрози цео наш континент. Наш народ може да се поноси славним прецима који су увек били у првим редовима када се наша цивилизиација бранила, чак и када је потпуно наша земља изгубила независност, наши преци су изнова и изнова настављали борбе против Османлија све док на крају нису извојевали победу и заједничким снагама ослободили цео Балкан од Османлија.
 

Све ово што се дешава, пре свега на Балкану, одузимање Косова које треба да се тиче не само српског народа, већ свих народа у Европи, последица је наивности и велике трпељивости Европљана према странцима. Конкретно, у случају Косова, велика толеранција према албанском народу довела је до тога да смо бар тренутно изгубили контролу над нашом покрајином.

Албанци су плански корак по корак уништавали све што је српско на Косову, све до доласка Енвера Хоџе на власт који им је дао још већу подршку и онда су добили само још већу слободу да наставе у још већој мери све оно што су радили до тада. Од Енвера Хоџе па све до данашњих дана терор над српским живљем не престаје. Ту лекцију српски народ је донекле научио, али други европски народи нису. Доказ за тако нешто је имигрантска криза.

Данашњи проблем са тероризмом у Европи је нерационална политика европских лидера, као и велика подршка Сједињених Америчких Држава Исламској републици, а додатно је тај проблем отежан због сарадње и саучесништва бивших ОВК терориста са другим исламским терористима.
 

Албански терористи данас ратују на тлу Сирије, али су такође и распоређени у Европи како би извршавали задатке својих вођа. Такође, у Рашкој области регрутује се велики број терориста који имају исте ставове и идеје као и албански терористи. Тај проблем са терористима на Балкану далеко од тога да би решио проблем са тероризмом, али би свакако смањио ризик од тероризма у нашем региону. Свима је јасно да САД, Саудијска Арабија и њихови савезници стоје иза свих терористичких организација, и да се срж тог проблема налази баш тамо одакле и стижу финансије, али док год европски лидери буду под контролом ових горе наведених мале су шансе да се трајно реши тај проблем. Зато остаје на нама да се свим средствима боримо против непријатеља, јер тероризам и имигранти који такве акције извршавају су само једни од оруђа и покушаја исламизације наших земаља.

Коридор

У ноћи православног Божића, Насер Орић је водио нападе на српска села… Било је одсечених глава, гнусног масакра који су починиле снаге БиХ у свим околним селима. Насер Орић и његови крвници су проглашени кривим за најтеже злочине над српским цивилима.
Али, најгоре у овој жалосној причи је да је Хашки трибунал, непри- хватљиво и недостојно, тог истог Насера Орића ослободио за његова безбројна убиства!
Још горе, сада је јасно да су се у снаге босанских муслимана нашироко инфилтрирали борци Ал каиде, нарочито крвожедни, који су дошли у помоћ својој „муслиманској браћи“, из Авганистана, Ирана, Пакистана и Саудијске Арабије:
„Алаху акбар!“, узвикивали су одсецајући главе својим српским непријатељима, а онда с тим главама понекад играли фудбал! Такође је веома јасно да су прва одсецања глава, од стране оних који су касније постали Исламска држава, која данас терорише градове као што су Париз или Брисел, била против Срба, у Босни.
Зар није на истој тероторији, у време рата у бившој Југославији, настао џихад у Европи, што, такође, доказује и фамозна „Банда из Рубеа“, француска терористичка ћелија.
Истовремено, хрватски генерал Анте Готовина, иако је одговоран, у Крајини, за најгоре етничко чишћење, у операцији „Олуја“, проглашен је невиним, а затим ослобођен од ових тешких оптужби. Да је осећање праведности остало само пуста жеља за Међународни кривични суд за бившу Југославију, имајући у виду скандалозну некажњеност коју уживају босански и хрватски злочинци, у то нема никакве сумње.
Реч је о непоштеним, различитим аршинима. Стиче се утисак, да Радован Караџић кривично плаћа за цео свет у Хашком трибуналу:
Караџић није крив за све злочине за које је оптужен у Хагу. Пресуда од 40 година затвора је неправедна!
Караџић се увек поверавао да у Босни не жели да се бори против муслимана, које је поштовао, него против исламског фундаментализма, тероризма и џихада, варварства Ал каиде која је данас, конкретно, постала Исламска држава.
Караџић је био убеђен да његов народ, Срби у Босни, представљају неку врсту политичког и војног бедема који штити слободу у Европи, против варварства Исламске државе у настајању.

БУДИ СРБИН БУДИ ХУМАН!!!

Учествују у племенитој борби да вратимо осмех на дечија лица. Помози рад хуманитарне организације Срби За Србе!!! БУДИ СРБИН-БУДИ ХУМАН, ПОШАЉИ СМС на 7763 И ДОНИРАЈ 100динара

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЧКИ КОРПУС

Од оснивања добровољаца, па све до краја, Немци су покушавали да добровољце ставе, у потпуности, под своју команду и да тако
направе од њих нешто што они нису били. Недић и Љотић су се овоме упорно, и што је најважније, успешно опирали, чак и по цену да
добровољци буду распуштени.
Нарочито је у томе немачком ставу био упоран велики противник Срба, SS генерал Мајзнер. Он је у више махова тражио да добровољци пошаљу на Источни фронт, прво батаљон, а после, једну чету,
као симбол Србије у борби против бољшевизма нарочито подвлачећи да би у томе случају став Немаца према добровољцима био промењен. Тако, на пример, добили би нове униформе, ново наоружање,
бољу исхрану. Баш у то време, оштре зиме каква је била она из 1941-1942. године, добровољци су се веома лоше хранили, а униформе су им биле дотрајале, обућа била у стању распадања.
Љотић је, између осталог, овако рекао Мајзнеру:
"Ми не можемо никога послати на Источни фронт,
јер ми нисмо ваши савезници. Напротив, ми смо ваши робови... Совјети су савезници наших савезника, а самим тим и нашег Краља... Ја знам да Совјети нису искрени савезници ни Американцима, ни Британцима, ни Французи ма, а камоли нашем Краљу и нама. Они имају за циљ да завладају Европом и светом. Ја то знам, али, ипак, ми не
можемо против њих ратовати. Ми ћемо се и даље у нашој земљи борити противу комуниста, југословенских поданика, које сматрамо главним непријатељем хришћанства и човечанства... Скрећем вам пажњу да је носилац наше политике председник Владе генерал Недић, под чијом се командом налазе Добровољци, па према томе, разговарајте са њим."
Мајзнер је сличан одговор добио и од генерала Недића. Овакав став и одлучно одбијање да се Српски добровољци пошаљу на Источни фронт довело је до тога да су Немци почели да показују своје нерасположење, незадовољство и непријатељство према добровољцима. Немци запостављају добровољце на разне начине, чак расформирају XI добровољачки одред и људство одводе у заробљеништво. То исто раде и са једним делом VII добровољачког одреда. У овоме се нарочито истиче, већ поменути, генерал Мајзнер. Када је фебруара 1942. године образована Српска државна стража, и која је као полицијска формација падала у надлежност тог генерала SS и полиције, Мајзнера, њено снабдевање, у сваком погледу, је било боље од оног што су имали добровољци. На чело Српске државне страже (СДС) Мајзнер је поставио, и против оштрог проте ста генерала Недића, Драгољуба-Драгог Јовановића, Управника града Београда. Касније, за Команданта СДС постављен је пуковник, доцније генерал, Боривоје Јонић.
Мајзнеру и Немцима су, такође, сметале и слике Краља Петра II, које су се налазиле у просторијама јединица Добровољаца и Срп-ске државне страже. Лета 1942. Немци наређују да се слике уклоне, а такође да добровољци скину са груди своје добровољачке крстове, јер је на њима писало "С вером у Бога, за Краља и Отаџбину". Када је овај захтев достављен Начелнику штаба Српске добровољачке команде, потпуковнику Таталовићу, он моментално одговара уз протест, да "... Српска добровољачка команда ову наредбу не може да изврши...". Краљеве слике нису биле скинуте са зидова, а добровољци су своје крстове са поносом носили на грудима све до краја рата.

ПИРАМИДА РТАЊ

НАШЕ ПИРАМИДЕ ВЕЋЕ ОД ФАРАОНСКИХ!ПИРАМИДА РТАЊ!
Čudesni Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida za koju mnogi kažu da nije dovoljno istražena. Mada, možda nije istražena za javnost, ali sigurno je u tajnosti istažena od mnogih domaćih “posebnih ljudi” kao i stranaca koji nekontrolisano, kao “obični turisti”, dolaze na Rtanj. Čak je i Adolf Hitler u svoje vreme pokazivao veliko interesovanje za Rtanj, a to sigurno nije bilo zbog prirode oko njega.
Odavno postoje različita predanja vezana za Rtanj i ona su uvek privlačila neobičnu pažnju ljudi koji su živeli u njegovom okruženju. Obronke vrha Šiljak krasi endemično bilje (Saturea montana i Saturea satyris) koje raste samo na ovom mestu. O njihovoj lekovitosti već postoje prave legende. Međutim, tokom poslednjih godina pažljivo oko istraživača, uz pomoć savremene tehnologije, uočilo je neke vrlo čudne geometrijske i druge zakonitosti koje ne deluju kao obična igra prirode već kao delo koje su pre mnogo hiljada godina napravile, ipak, ljudske ruke, prenosi TV Best.
Poznato je da svaka egipatska piramida ima značajne podzemne objekte. Tako, na primer, određene komore u Keopsovoj piramidi usmerene su ka sazvežđu Oriona odakle crpu energiju koju odvode ka prostorijama u unutrašnjosti. Piramide raspolažu i prikupljenom orgonskom energijom iz podzemnih i nadzemnih vodenih tokova.
Slično je i sa Rtnjem. Utvrđeno je da unutar ove planine postoje ogromne podzemne prostorije, a speleolozi su već pronašli više od 17 važnih pećina i odaja ispod zemlje. Utvrđeno je da je na južnoj i severozapadnoj strani planine, ispod vrha Šiljak locirana oko 450 metara visoka šupljina romboidne osnove. Njene stranice dugačke su 250 i 500 metara. Ovaj ogromni podzemni prostor, zauzima istu onu poziciju na kojoj se, na već istraženim piramidama, najčešće nalaze rezonantne komore.
Veliki vertikalni tunel, koji su istraživači prozvali Dimnjak, vodi duboko u utrobu planine, odakle ka površini izlazi izuzetna količina orgonske energije. To je pozitivna energija po ljude i živi svet, i zato je Rtanj poznat kao mesto gde se mnogi isceljuju. Dimnjak je ovalnog oblika prečnika od oko šest metara i zarušen je od samog vrha u dužini od oko 110 metara. Odatle je prohodan u dubinu od čak 450 metara.
Iz ugla energetike piramida ovo je ključni podatak kojim se dokazuje da su rađene intervencije kojima bi se orgonska energija iz nižih speleoloških objekata Rtnja sprovela preko pomenute komore do vrha planine. Kako orgon nema masu, ti otvori bi planski kasnije bili zatvarani jer se energetski protok uspostavio. Geometrija Rtnja još je interesantnija i prepuna je neobičnih ali očiglednih zakonitosti.
Najistaknutiji vrhovi planine su Kusak, Baba i Šiljak, i kada se povežu imaginarnom linijom, formiraju trougao dimenzija čije strane su pet i šest kilometara. Sa samog Šiljka se odvajaju tri kraka koji su zaklonili dva ugla od po 105 i jedan od 150 stepeni. Odkud takva zakonitost, pitaju se istraživači? Jedan krak može vizuelno veoma lako da se isprati u pravoj liniji do dužine od tri kilometra, drugi je dugačak 1.500 metara, a treći 750 metara.
Ovi rezultati istraživanja drže se daleko od očiju javnosti. Sasvim je jasno da građevina sa ovakvim svojstvima nije mogla nastati kao rezultat prirodnih procesa, nego je to veštačka građevina nastala pažljivim planiranjem njenog oblika i lokacije i izgrađena još u praistoriji nama nepoznatom tehnologijom.
Merenja su utvrdila da na Rtnju postoje neprekidne promene energetskih polja. Vrh Rtnja – Šiljak uglavnom upija energiju, dok mesto “Svetilište” u podnožju planine, uglavnom zrači. Energija izbija iz Rtnja vertikalno, u visokom vibratornom spektru, karakterističnom za bionergetska iscelenja.
Istovremeno, energija koja postoji oko Rtnja kreće se spiralno. Štaviše, ako bismo maketu Keopsove piramide “preklopili” preko Rtnja, uvideli bismo kako se mnoge proporcije poklapaju. Postoje još neke neobične zakonitosti koje nikako ne možemo da smatramo slučajnošću. Tako je bosanska piramida, u Visokom, udaljena od Rtnja tačno 300 kilometara, a poznato je da se orgonska energija kreće upravo u tom pravcu. Na raskršću dveju piramida nalazi se Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao stecište ovakve energije.
Većinski sadržaj u geomorfološkoj strukturi Rtnja je krečnjak bogat silicijumom, koji molekularno jeste kristalna piramida, kojoj međusobni uticaji odbijajućih i privlačećih magnetnih polja daju osobine današnjih kondenzatora.
Ova istraživanja dve najveće evropske piramide: Rtnja i piramide u Visokom (BiH), drže se daleko od očiju javnosti is prostog razloga dokazuju da je čovečanstvo mnogo starije nego što smo učili. Preciznije – nego što su nas učili. One su nepobitni dokaz da je čovek stvarao gigantske građevine još u vreme koje danas smatramo praistorijom.

СРБСКОЈ ОМЛАДИНИ

Омладино наша, децо славних предака, синови отаџбине наше
Вама се данас обраћам, вама упућујем свој позив, јер сте баш ви, уместо да будете ослонац, обновиоци и изградиоци земље своје, учинили највише да још болније закрваве и овако тешке њене ране. Несрећна туђинска пропаганда помутила је ваш вид, и збуњене и обмануте, гурнула вас да, баш ви, будете оруђе пропасти народа свога.
Омладино српска, децо отаџбине наше. Вратите се здравом разуму, српском разуму. Уставите се. Стојте. Не у провалију, не у бездан у који гурате себе и народ свој. Није српски народ то заслужио од вас. Ма како да су паклени туђински утицаји који су вам душу разорили, који су вам срце отровали, који су вам ум помутили, ипак сте ви синови народа српског, покривени старом славом српском. И у данашњем сумраку блиста она јаче него што је то светлост пожара, којим, гурнути туђином, ви палите своју сопствену кућу, којим, заблудели и избезумљени, желите да спалите свој сопствени народ.
Април је ове године означио југословенску срамоту, а не српску. Још је жив народ витезова, који су ту славу пренели широм Балкана. Али, запамти то, омладино наша, то није никад био народ паликућа, ни народ пљачкаша, нити разбојника ни подмуклих убица из заседе.
Кроз читавих тринаест столећа ореол витештва осветљавао је пут српског народа. Не да, не дозволи, омладино српска, да те са тога светог пута злокобни туђински гласови одвуку не само у пропаст, него и у нову срамоту.
Светао је, частан и јуначки био увек пут српског народа и такав мора остати. Ко са њега скрене, отпадник је и издајник српског народа. Не гледај ни лево нидесно, омладино српска, гледај само на велике своје претке.
Дошло је пресудно време. Време када се мора мислити својом главом, српском главом. Дошао је последњи час да вам се отворе српске очи, да кроз њих видите бистро и јасно и догађаје и људе, а пре свега интересе нашег народа.
Децо моја
Не трујте се пићем из отровног туђег брлога; напајајте се чистом водом са извора здраве српске народне свести. Ту ћете једино наћи најлепшу историју коју може један народ да доживи. Ту ћете, ако само погледате, ако само духом својим захвалите, наћи дела својих отаца, и задрхтаће вам срце пред тим откровњем од радости, поноса и страха.
Страха, јер ћете тек у том тренутку открити и разумети какав је кобан и страшан био пут на који су хтеле зле силе да вас баце, да униште вас и народ ваш. Тај пут, на који су они хтели да вас гурну, није пут части. То није пут јунаштва, јер јунаштва нема без витештва. На томе путу нема победе. То је пут који води само на згариште и гробље. Неславна згаришта и неславна гробља.
Омладино српска
Нека у твојим младим срцима закуца опет онај херојски, витешки откуцај, којим је куцало срце српског народа кроз векове. Нека у теби живи увек само душа наших праотаца и онда никад нећеш скренути са правог народног пута. Њиме пођи данас већ, омладино, последња веро наша.
Крваве ране Србије. Да ли вас оне боле, омладино српска? Њена сте ви деца, у њој сте први дах свој удахнули, прво вас је сунце ту огрејало и прву сте реч у њој прозборили. Зар има за вас нечег ближег, нечег приснијег, нечег дражег од отаџбине, свете земље у којој леже кости наших отаца? Она је ваша и у срећи и у несрећи. За њу су, једино за њу, а не за туђе обмане, милиони ваших предака као јунаци и витезови умрли. Будите свесни да носите име Србина, има велико, име тако славно и часно да вам данас, многим, не припада. То велико име, то је наше највеће благо у нашој данашњици срама и понижења. Оно је једина звезда водиља данас на нашем замраченом небу.
Децо моја, синови Србије
Ја дижем славну заставу српску, заставу за чије су часно и неупљано лепршање милиони дали драговољно животе своје. Хајте под ту заставу вере и надде, части и јунаштва, која ће одагнати од нас све патње и све поразе наш. Прихватите је и носите је, чувајте је и браните је.
Омладино српска
Ове моје речи су аманет мој и тестамент вама упућен. Кроз моју душу и моје срце говоре вам милиони из гробова који су славно, пожртвовано, пали на бојним пољима вас ради, вама да буде боље.
Последњи тренутак избија
Вратите се дому своме, огњишту очинскоме, вратите се отаџбини.
Вратите се мајци Србији. Дођите да заједно са мном узвикнете:
Све за Њу, ништа против Ње.
Београд, 10. септембра 1941 Милан Недић

КРАЈИНА

 

ВРАТИЋУ СЕ ЈЕДНОМ МИРОМ ИЛИ МАЧЕМ
КРАЈИНО МОЈА ЗА ТОБОМ ПЛАЧЕМ
Најзападнија србска земља простире се на 17028 квадратних километара, од падина Фруpшке Горе у Западном Срему, Дунава уз Барању, преко дела источне славонске равни и дела Западне Славоније, све до планинских предела Кордуна, Баније, Лике и кршне Северне Далмације. Према подацима из 1993. године, у РСК је живело 435 595 становника, а након злочиначке агресије Републке Хрватске на простору Крајине остало је мање од 2000, углавном старих људи.

Државност Републике Србске Крајине проглашена је на празник Св. Николе Чудотворца, 19. децембра 1991. године и трајала је до окупације од стране хрватских агресора 1995. године. Агресију су, координисаним злочиначким акцијама, спровеле хрватска војска и амерички специјалаци, који су акције припремали и тим акцијама руководили.
Територија Републике Србске Крајине је била настањена већински србским живљем, који је на тим просторима живео вековима. Доказ за то су православни србски манастири по Далмацији: Крка (XIV век), Крупа (XIV век), Драговић (XIV век), Света Лазарица (XIX век), као и манастири Ораховица (XV век) и Лепавина (XVI век) у Славонији. Историографски извори бележе православне црквене локалитете на овим просторима још 1317. године и раније.
Највећа насељавања на територију Крајине десила су након окупације Србије од стране Турака 1459. године и падом србске Босне 1499. године. То је за Србе било време када су, по речима народног песника: ''живи завидели мртвима''.
Републику Србску Крајину задесила је већа трагедија, која је довела до потпуне окупације Крајине. Наиме, у зору 4. августа 1995. хрватске снаге напале су западне делове Крајине: Кордун, Банију, Лику и Северну Далмацију. Пре акције хрватски председник Фрањо Туђман дао је нарађење својим генералима: ''затворите им сва врата па их онда уништите''.

На Крајину је кренуло 138 500 хрватских војника и полицајаца. Заједно са муслиманским снагама било их је преко 200 000, а србских бранитеља тек 30 000. У уништавању свега што је србско учествовало је 700 тенкова и оклопних транспортера. Колону избеглица, жена, стараца и деце бомбардовало је 47 авиона и хеликоптера. хрвати у Јасеновцу убијају беспомоћну српску нејач. Убијено је 1205 србских цивила, међу којима су 522 жене. Убијено је најмање дванаестеро деце. Све што су крајишки Срби стварали претходних векова отишло је у неповрат за само пар дана. Са својих вековних огњишта истерано је 280 000 крајишких Срба а за њима је спаљено преко 40 000 кућа. Цео овај злочиначки подухват прошао је са благословом ''кршћанске'' Европе.
Напоменимо само још једном да су целу акцију припремали и њоме руководили амерички официри. Постоје подаци о њиховој бази за сателитско надгледање на једном хрватском острву. Најчистији србски етнички простор у бившој СФРЈ, омеђен Динаром, Мањачом и Петровом Гором, за само неколико дана очишћен је од србског живља.